jebač

Ulazim u kuhinju. Za stolom sjede stari, brat, i dva jebača. Nešto pričaju. Noć je. Oko 2 ujutro. Nešto je čudno, ali ne shvaćam što. Idem si napraviti doručak. Otvorim frižider i vidim da su na svako jaje nacrtali nešto. Radim doručak sebi i jednom od dečkiju. Ubacujem jaje u tavu punu blitve. Nervozna sam jer čujem svačije misli. To me čini nespretnom. Idem odložiti lubenicu na stolicu. Jedan od dečki mi želi pomoći tako što će ju izvući ali lubenica mi pada i stolica pada na njega.

Požurim ju maknuti ali on ju vuče na sebe. Sakriva se iza stolice. Kada shvati da se ne može sakrivati vječno, pobjesni. Ustane, i svi vidimo da nema jednu nogu. Nije htio da saznam. Mislio je da tada neće imati šanse biti sa mnom. Uzme stolicu i počne ju nabijati u zid. Bijesan je kao životinja, no uspijem ga smiriti. Pogledam oko sebe. Sami smo u kuhinji. Svidio mi se onako životinjski bijesan. Krenemo se skidati i baca me na stol ali tada dolazi moj brat.