Pred nama se pojavio kiosk pun najraznijih stvari kada sam rekla: „U je, koji deja vu!“
Škrinja je bila puna egzotičnih sladoleda. Muškarci su kupovali uglavnom uloške i sladoled.
Primijetim da svi odjednom hodaju sa rukama punim stvari, pa shvatim „a da, pa vikend navečer je“.
Zadnji ljudi se raziđu i mi sjedimo za stolom. Muškarci su obučeni u bijelo. I kose i brade su im bijele. Pored svakog sjedi njegova žena i svaka sjedi na čelu stola. Jedan je muž, jedan je dečko, i oboma im se pjeni brada dok jedu. Uočim to, te provjeravam reakcije žena. Šute. Nemoguće da ne vide. Cijela strana lica im je zapjenjena. Jednom se pjena penje po kosi i ulazi u oko, drugom izlazi kroz oči i usta, zašto im ništa ne govore?
Pored mene ne sjedi muškarac nego žena. Suzdržavam se od dodira. Priča mi neke stvari koje me ne zanimaju. Svejedno ju na jedno uho slušam i razmišljam o onome što ćemo raditi nakon večere.
Hodamo stepenicama, ona ide za mnom. Rukohvat je tanka željezna šipka. Stepenice su tanke i plosnate. Između njih je provalija kojoj se ne nazire kraj. Ide u beskonačno. Skakućem sa stepenice na stepenicu, kao da ih znam napamet. Između nekih je toliko velik razmak da moram uzeti zalet. Osjećam se nikad lakša dok prelazim preko. Lebdim, skakućem, zabavljam se.
Stižemo u kuću. Odmah primijetim tragove seksa. Nakon prljave pijane noći uslijedilo je mamurno jutro. Spremam se za odlazak.
Hodam mostom od krhkih trulih dasaka. Ponor ispod njih isti je kao i kod stepenica. Samo, ipak se nazire nekakvo zelenilo u nekakvoj daljini. Oko mene je gusta magla, a zrak je neobično lagan. Rukohvat je i dalje tanak, no svejedno dovoljno prostran da su u njega stala stabla. Bila su debljine grančica. Znam da im treba pomoć, ali i da to zahtjeva vlastiti rizik.
Prolaskom pored zadnjeg stabla zaustavim se. Uzimam grančicu i protrljam je u deblo. Ono ispusti zvuk umiruće duše i počne eksplozivno bljuvati vodu. Znala sam da mi je zahvalno. Ponavljala sam taj proces, iako je onaj izdah patnje i smrti bio izuzetno nelagodan. Ogromne količine vode prskale su iz stabla grančica i znala sam da im to pruža užitak, olakšanje i ponovni život.
Začula sam korake i okrenula se. Tamo je stajala djevojka od sinoć.
Add comment
Comments